Danilo Kiš: Saveti mladom piscu.
– [u:] Život, literatura. – Sabrana dela Danila Kiša
[knj. 14]. Objavljeno o
60. godišnjici piščevog rođenja. – Beograd:
Beogradski izdavačko-grafički zavod,
1995. – str. 91-96.
SAVETI
MLADOM PISCU
Gaji
sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se
podalje od prinčeva.
Čuvaj
se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj
da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj
da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne
veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi
jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj
čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo
tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi
opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne
uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj
uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne piši
reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže,
ti nisi novinar.
Ne
veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi
golim okom.
Ne posećuj
fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi
se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne
sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi
svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne
udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne
veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne
veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi
prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj
mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj
mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da
ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši
po narudžbini dana.
Ne
kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne
kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi
nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi
nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne
traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj
se "užasavajuće doslednosti".
Čuvaj
se lažnih analogija.
Poveruj
onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne
veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne
zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade
koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih
zaslužiš.
Veruj
da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj
da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan
drugi.
"Tako,
budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih". (Otkrivenje
Jov., 3,16)
Ne budi
servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi
naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj
dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj
misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Nemoj
misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj
dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj
da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da
tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o
svemu svoje mišljenje.
Nemoj o
svemu reći svoje mišljenje.
Tebe
reči najmanje koštaju.
Tvoje
su reči najdragocenije.
Ne
nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi
u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi
uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se
protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj
da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj
misao drugih, zatim je odbaci.
Ne
stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i
haosa sveta.
Čuvaj
se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi
pisac manjina.
Čim te
neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši
za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni.
Ne piši
za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne
misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne
veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi
tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi
komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi
dvorska luda.
Ne
misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova.
Ne daj
da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi
ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi
kukavica, i preziri kukavice.
Ne
zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši
za praznike i jubileje.
Ne piši
pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši
posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne
možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj
se poluistina.
Kad je
opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini
usluge prinčevima i boljarima.
Ne
traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi
tolerantan iz učtivosti.
Ne
isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj
dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad
oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu."
(Poper)
"Dozvoliti
da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da
možda svi imaju pravo." (Idem)
Nemoj
raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj
da imaš misiju.
Čuvaj
se onih koji imaju misiju.
Ne
veruj u "naučno mišljenje".
Ne
veruj u intuiciju.
Čuvaj
se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj
ideološka opšta mesta i citate.
Imaj
hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne
traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne
dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne
veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" – ti težiš za
jasnošću.
Odbacuj
književne škole koje ti nameću.
Na
pomen "socijalističkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu
"angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga
ko upoređuje koncentracione logore sa Santéom, pošalješ da se prošeta.
Ko
tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko
tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui
il carro e lascia dir le genti. (Dante)
(1984)
[Pročitano
na međunarodnom skupu "Pisac i vlast", održanom u proleće 1984, u
Atini]