Данило Киш: Смрт
Леонида
Шејке. –
Политика. LXVII: 20547 (17.
децембар 1970) 12.
:: varia ::
SMRT LEONIDA ŠEJKE
Umro je Šejka, duša Medijale, slikar Faustovih iskušenja,
i čudesno bogatih skladišta, pisac knjige Traktat o slikarstvu (za koju
je dobio godišnju nagradu Nolita za 1965), u kojoj je težnja za celovitošću
osnovna opsesija, u kojoj se strasno traga za sintezom klasičnog i modernog.
Istorija našeg modernog slikarstva već je dala svoj sud o njemu, ali će ta
istorija, sada, morati da se pozabavi Šejkom, još jednom, i da ga stavi na
pravo mesto: među vrhove našeg i evropskog slikarstva, među one retke koji su u
svom opusu bili najbliže modernom senzibilitetu i najbliže sintezi.
Kroz studije arhitekture, i starih flamanskih majstora,
Šejka otkriva čudesne mogućnosti perspektive i prostora, da bi uskoro počeo da
te prostore raslojava, obasjavajući ih nekim onozemaljskim suncem i dahom
tajanstva, nekom intelektualnom i istovremeno lirskom klimom koja zari iz svih
njegovih slika, koja je prisutna u svim njegovim crtežima, i onim najmanjim,
crtanim na kutijama cigareta, kao i u onim, najnovijim, gde u jednoj novoj tehnici,
multiplikacije i op-arta i nove figuracije, postiže isti pikturalni i
intelektualni efekat nekog borhesovskog au delà. Jer čega god se dotakao
Šejka, sve se pod njegovom rukom zaodevalo duhom tajanstva i mašte.
Učenik Berđajeva i egzistencijalista, on je išao kroz
život kao mudrac, kao stari mudraci: pomiren sa smrću i izmiren sa životom:
imajući u svom kratkom i bogatom životu kao jedinu prtljagu svoje duhovno
bogatstvo, svoju umetničku savest i svoju beskrajnu dobrotu mudraca.
(1970)
|
|||||
|
www.audioifotoarhiv.com | www.exlibris.hr | www.abladeplaetze.de |
